Tales of the Šumadija Heart

Ej, nad Moravom zora sporo sviće

Srce pamti što vreme ne briše

Majko, čuvaj prag dok se ne vratim

Put me nosi preko hladnih gora

U nedrima nosim staru sliku

I dve reči tvoga tihog zbora

Ako padne kiša na ravnicu

Reci domu da ga sin još voli

Srbijo moja, pesmo od kamena

U tvom imenu krv mi jače bije

Kad zapevam, dignu se planine

I svaka suza u ponos se slije

Srbijo moja, zakletvo u grudima

Dok me ima, tvoje sunce sija

Brate, ako čuješ moje ime

Zapali sveću kraj staroga hrasta

Nisam dao da mi vetar slomi

Ono seme iz očevog glasa

Na opanku prašina daljine

Ali duša kući put pronalazi

Srbijo moja, pesmo od kamena

U tvom imenu krv mi jače bije

Kad zapevam, dignu se planine

I svaka suza u ponos se slije

Srbijo moja, zakletvo u grudima

Dok me ima, tvoje sunce sija

Ako me nema kad proleće dođe

Neka pesma pređe preko polja

Neka deca znaju naše ime

I nek ih čuva

dedina volja

Srbijo moja, pesmo od kamena

U tvom imenu krv mi jače bije

Kad zapevam, dignu se planine I svaka suza u ponos se slije

Srbijo moja, zakletvo u grudima

Dok me ima, tvoje sunce sija

Ej, nek se čuje

preko ravne

zemlje Moje srce tebi pripada (ooh)